Alopecija – ćelavost

Efluvijum je patološki proces gubljenja dlaka, a stanje koje proističe iz ovog procesa zove se alopecija ili ćelavost.

Prema morfologiji, alopecije se dele na ožiljne (cikatrijalne) i neožiljne (necikatrijalne). Postoji više vrsta neožiljnih alopecija, od kojih su najčešće androgenetska i alopecija areata.

Androgenetska alopecija

Ovaj oblik alopecije predstavlja stečenu neožiljnu alopeciju u kapilicijumu, koja se karakteriše progresivnim gubitkom kose kao posledica povećane osetljivosti pojedinih folikula dlake na androgene. Javlja se kod genetski predisponiranih osoba i započinje u pubertetu pod uticajem androgenih hormona (prvenstveno testosterona). Nastaje postepeno progresivnim smanjivanjem folikula dlake u kapilicijumu, pri čemu dolazi do transformacije terminalnih folikula u velus folikule. Povećan nivo androgena u folikulima dovodi do skraćenja faze rasta, a kosa koja raste je tanja.

Rast kose otpočinje ispod kože u folikulima. Svaka dlaka normalno raste 2-6 godina, zatim ulazi u fazu mirovanja koja traje nekoliko meseci, a potom ispada. Novi ciklus otpočinje kada folikul počne da stvara novu dlaku. Oboljenje se javlja posle puberteta kod oba pola, najčešće između 18. i 25. godine života. Kod žena može da počne i od 40. godine.

Prema obrascu gubitka kose, androgenetska alopecija se razlikuje kod muškaraca i žena.

• Kod muškaraca, najraniji gubitak kose je na frontalnoj liniji kapilicijuma. Zatim se promene postepeno šire na temporalne predele i verteks. Ukoliko se zahvaćene površine spoje, može da ostane nepromenjen samo okcipitalno-temporalne venac kose (tzv. Hipokratski venac). U ranoj fazi kosa je u zahvaćenim predelima proređena uz širok i krivudav razdeljak na temenu, dok je na zatiljku uzan i prav (normalna kosa). U kasnijoj fazi proređenost postaje vidljivija i može ići do potpunog gubitka kose.

• Kod žena se promene lokalizuju u parijetalnoj oblasti u vidu difuznog proređivanja kose, koje ne dovodi do potpune alopecije kao što je to slučaj kod muškaraca. Kosa postaje tanja po čitavoj glavi i linija kose se ne povlači. Kod žena se najčešće javlja nakon menopauze. Takođe, ako se javi klinička slika koja odgovara muškom tipu alopecije mogu se naći povišene vrednosti cirkulišućih androgena, stoga je neophodno endokrinološko ispitivanje bolesnice: testosteron, slobodni testosteron, androstendion i dehidroepiandrosteron-sulfat; ređe treba uraditi prolaktin, FSH, LH i 17-alfa-hidroksiprogesteron.

Kako se tretira androgenetska alopecija?

Pre svega treba objasniti pacijentu da alopecija predstavlja fiziološki proces kod muškaraca i većine obolelih žena. Terapija se baziran na usporavanje napredovanja alopecije i daje efekat kada se lek primenjuje. Rezultat lečenja se uočava tek posle više meseci, a ogleda se u rastu kose veće količine. Koža glave se tretira sa 2 ili 5% losionom Minoksidilia, koji izaziva rast nove kose.

Finasterid tablete se koriste samo kod muškaraca jer snižavaju nivo dihidrotestosterona koji može biti uzročnik androgenetske alopecije. U terapiji alopecije kod žena, značajno mesto imaju Ciproteron-acetat (Dianette), Spironolakton, kombinacija estrogena i progesterona.

Moguća je i transplantacija kose hirurškim putem, koja se sastoji u presađivanju autografta sa očuvane okcipitalne regije na alopecične površine. Ovaj vid terapije ne sprečava progresiju alopecije, te treba nastaviti medikamentozno lečenje.

Preventivno se savetuje ishrana bogata vitaminima, koji imaju antioksidativna svojstva koja pomažu u borbi protiv spoljnih faktora gubitka kose, dok drugi pomažu u balansiranju nivoa hormona u telu. Preporučuje se ishrana bogata ribljim uljem, cinkom, B, C i D vitaminom, gvožđem. Esencijalno uzimanje ulja ruzmarina koje se lokalno koristi može prirodno ojačati kosu, kao i sok i gel aloe vere.

specijalizant dermatologije Miloš Divjak