Cheilitis exfoliativa

Cheilitis (hejlitis, od grčke reči heilos što znači usna) je zapaljensko oboljenje usana koje se drugačije naziva i inflamatio labiorum oris. Predstavljaja izolovanu samostalnu inflamatornu promenu na usnama. Patološki procesi na usnama mogu biti još u sklopu nekih patoloških stanja na susednim ili čak udaljenim organima (npr. Melkersson-Rosenthalov sindrom, Ascherov sindrom, Mischerov cheilitis i sl), ali mogu biti i morfološke promene koje su samo simptom nekog drugog oboljenja (npr. promene boje, veličine ili površinske strukture usana).

Cheilitisi kao samostalne zapaljenske promene se dele na nekoliko vrsta: cheilitis exfoliativa, cheilitis solaris, cheilitis allergica, cheilitis climacterica, cheilitis glandularis, cheilitis apostematosa, cheilitis granulomatosa, cheilitis angularis.

Cheilitis exfoliativa je najčešće oboljenje usana i ubraja se u površinska zapaljenja. Najčešće je zahvaćena samo donja usna dok je moguće da budu istovremeno zahvaćene i obe usne. U etiološke faktore se ubrajaju nepovoljni klimatski uslovi (na primer učestala izloženost vetru, promenama temperature, suncu i slično), učestali boravak u prostorijama u kojima je vazduh isuviše suv (najčešće su u pitanju pregrejane prostorije), nedostatak vitamina zaslužnih za keratinizaciju (B2 i B6), loše navike (na primer vlaženje i grickanje usana), određene profesije (muzičari na duvačkim instrumentima, duvači stakla, radnici u cementarama i slično). Određena psihička stanja mogu indirektno biti uzročnici cheilitisa, na primer povišena anksioznost koja dovodi do loše navike grickanja usana.

Klinička slika

Klinički se cheilitis exfoliativa može manifestovati kao suva i vlažna forma. Suva forma je češća i nastaje zbog poremećaja u keratinizaciji tokom koje rožnati sloj epitela zadebljava i ljušti se. Prema veličini rožastog sloja koji se ljušti razlikujemo pitirijaziformni tip (sitne ljuspice), deskvamatorni tip (ljuspe srednje veličine) i najčešći, eksfolijativni tip prilikom kojeg se ljušte veliki dijelovi epitela i po kojem je oboljenje i dobilo ime. Nakon eksfolijacije na usnama ostaju crvena i veoma osetljiva mesta erozija. Karakteristično za ovaj tip oboljenja je to što pacijent ima subjektivni osećaj suvoće usana te ih stalno dodatno vlaži što samo pogoršava simptome.

Vlažnu formu karakteriše pojava površinskih erozija koje u zavisnosti od dubine mogu dovesti do krvarenja, što posledično dovodi do formiranja tamnih krusti od deskvamiranog epitela i krvi. Pacijenti se žale na bol tokom uzimanja hranje ili zevanja, a usne su uvećane.

Terapija

Osnova terapije je kauzalna, ali ako ne možemo odrediti tačan uzrok, prelazi se na simptomatsku terapiju. Usne je neophodno zaštititi od spoljašnjih agenasa, najčešće primenom neutralnih masti. U slučaju da je zapaljenje izraženo propisuju se i kortikosteroidi, a ako postoji sekundarna infekcija onda i antibiotici.