Glicilciklini

Glicilciklini su antibiotici koji inhibišu sintezu bakterijskih proteina.

Glicilciklini se vezuju za 30 subjedinicu bakterijskih ribozoma i ako inhibišu sintezu proteina. Dobijeni su modifikacijom četvrtog cikličnog prstena tetraciklina. Uvođenjem glicilciklina u terapiju praktično je vraćen antibakterijski spektar koji su imali tetraciklini pre razvoja rezistencije.

Glavni predstavnik je tigeciklin. Dobijen je tako što se na četvrti prsten tetraciklina uvodi N-alkil-glicid-amino grupa. Na neke sojeve lek deluje baktericidno. Antibakterijski spektar je vrlo širok. Deluje na multirezistentne sojeve streptokoka, vankomicin rezistentni enterokok (VRE), na stafilokok i na meticilin rezistentni stafilokok (MRS), bakteroides, deluje na enterobakterije. Takđe deluje i na acinetobakter koji je danas uzročnik teških intrahospitalnih infekcija. Međutim, tigeciklin ne deluje na Pseudomonas.

Ova supstanca se koristi kod intraabdominalnih infekcija i teških infekcija kože i mekih tkiva.

Rezistencija bakterija prilično je ograničena primenom glicilciklina, naročito rezistencija putem efluksa. Tigeciklin se ne resorbuje posle per os primene, zbog toga se primenjuje intravenski što je donekle dobro, jer se smanjuje mogućnost neracionalne upotrebe i razvoj bakterijske rezistencije. Daje se dva puta u toku dana. Ova supstanca se koristi kod intraabdominalnih infekcija i teških infekcija kože i mekih tkiva.

Od neželjenih dejstava moguća su gastointestinalna nepodnošenja (mučnina, povraćanje, dijareja…), katabolitičko delovanje, glavobolja, pruritis…