Infektivna mononukleoza
2 min čitanja
Foto: wallpaperflare
Infektivna mononukleoza je jedna od kliničkih manifestacija koju uzrokuje Epštajn-Bar virus.
Epštaj-Bar virus spada u porodicu Herpesviridae. Infekcija nastaje često još u detinjstvu, oko 5. godine života, ali kod polovine slučajeva i kod adolescenata u uzrastu od 15 do 24 godine. Infekcija je često asimptomatska, ali ako se simptomi ispolje, oni su najčešće u vidu infektivne mononukleoze.
Infektivna mononukleoza ima inkubacioni period od 7 do 15 dana. Bolest nije visoko kontagiozna, tako da je potreban duži kontakt sa inficiranom osobom kako bi se virus preneo. Rezervoar infekcije je obolela osoba ili kliconoša, dok je izvor pljuvačka, krv seropozitivne osobe, cervikalni sekret i sperma. U najvećem broju slučajeva ljudi se zaraze kontaminiranom pljuvačkom, pa se ova bolest zove još i bolest poljupca.
Simptomi počinju uz povišenu temperaturu, malaksalost, retroorbitalnu glavobolju, gubitak apetita. Temperatura može da traje oko 7 dana, ponekad i 3-4 nedelje, ali uglavnom nema značajne karakteristike i tok. Javlja se uvećanje cervikalnih limfnih žlezda, koža lica je očuvane boje, ali edematozna zbog prisutne limfostaze. Grlo je crveno, bolno. Ukoliko se razvije teža klinička slika i bakterijska superinfekcija, javljaju se beličaste naslage na orofarinksu koje se lako skidaju špatulom i ne krvare. Moguća je generalizovana limfadenopatija, cervikalna, aksilarna, ingvinalna, ali i mezenterijalna. Ponekad je prisutna i splenomegalija.
Komplikacije i reaktivacija virusa
Glavne komplikacije bolesti su opstrukcija respiratornih puteva, hematološke karakteristike u vidu anemije, trombocitopenije, agranulocitoze i ruptura slezine zbog teškog fizičkog napora i izuzetno je retka, ali i fatalna.
Nakon ove primoinfekcije, moguće su reaktivace virusa, te se bolest tada manifestuje u vidu intersticijalne pneumonije, uveitisa, Berkitovog limfoma, nazofaringealnog karcinoma, limfoproliferativnih oboljenja. Neke od ovih bolesti su upravo posledica onkogenog potencijala virusa.
Terapija
Terapija je najčešće simptomatska. Ukoliko se razvije bakterijska superinfekcija, primenjuju se antibiotici. Međutim, ampicilin je tada kontraindikovan jer u ovom slučaju može da uzrokuje egzantem. Moguće je primeniti i kortikosteroide, naročito kod pacijenata da respiratornim i hematološkim komplikacijama.
