Istorija špriceva

U današnje vreme, špricevi su nezaobilazno medicinsko oruđe, koji se takođe koriste i u različite svrhe u domaćinstvima, ali se malo zna o njihovoj istoriji.

Istorija špriceva počinje izumom grčkog filozofa i lekara Hipokrata, koji je živeo u V i IV veku pre nove ere. Tada je špric bio u vidu šuplje cevi pričvršćen za svinjsku mokraćnu bešiku. Međutim vekovi su prolazili i špricevi su se poboljšavali i menjali svoj oblik.

Očuvani metalni špricevi datiraju iz XVII veka iz Francuske. 1648. godine, francuski naučnik Blaise Pascal napravio je špric koji se sastojao od cilindra, klipa i igle, ali uređaj nije distribuiran lekarima i ubrzo je zaboravljen.

1853. godine pojavili su se špricevi slični današnjim. Dvoe ljudi izumelo ih je ponaosob. Scotsman Alexander Wood napravio je špric kako bi izveo subkutanu injekciju, a Francuzu Charles Gabriel Provaza bio a je potreban za hirurške potrebe. Špricevi u XIX veku bili su od gume, a tek 1894. godine majstor za staklo, Fournier, napravio je prvi stakleni špric. 1906. godine napravljen je “Record” špric sa staklenim cilindrom koji je bio zapečaćen metalnim prstenovima i klipom sa gumenim zaptivačem.

Ideja o proizvodnji špriceva za jednokratnu upotrebu pripada farmaceutu i veterinaru Colin Murdoch-u. 1956. godine sa svojih 27 godina vakcinisao je životinje i uočio je da lek podeljen u pojedinačne špriceve može da ubrza proces vakcinacije. Tako je napravljen prvi špric za jednokratnu upotrebu. Murdoch je nastavio da radi na poboljšanju svog izuma i ubrzo se ova ideja proširila i na primenu na ljudima. 1961. godine špricevi za jednokratnu upotrebu su počeli komercijalno da se proizvode.