Markeri miokardne nekroze
2 min čitanja
Foto: goodfon
Za vreme oštećenja miokarda, odnosno kardiomiocita, u krv se oslobađaju supstance koje se u njima nalaze. Te supstance su molekuli različite strukture i uloge, kao što su proteini, enzimi i neki od njih su direktni pokazatelji veličine oštećenog (nekrotičnog) područja miokarda i označavaju se kao markeri miokardne nekroze.
U ove markere spadaju kretin kinaza (CK), laktat dehidrogenaza (LDH) i aspartat aminotransferaza (AST). Međutim ove materije nisu uvek pokazatelji oštećenja samo miokarda jer se nalaze i u drugim tkivima. Kreatin kinaza se nalazi i u mišićima, laktat dehidrogenaza u plućima i jetri, a aspartat aminotransferaza u hepatocitima.
Kreatin kinaza (CK) je enzim koji vrši transfer fosfatne grupe na ADP pri čemu nastaje ATP, jedinjenje bogato energijom i neophodan je za mišićnu kontrakciju. Stoga se u najvećoj meri nalazi u miokardu i skeletnim mišićima. Njegova aktivnost je uvećana kod rabdomiolize uzrokovane nekim lekovima (statinima), virusnog miozitisa, polimiositisa, infarkta pluća, oštećenja CNS-a.
Ovaj molekul sagrađen je od dve subjedinice B i M, pa se može naći u izoformama CK-BB, CK-MM i CK-BM. CK-MB je najkarakterističniji za miokard i njegove ovećane vrednosti u krvi uglavnom govore u prilog njegovog oštećenja. Vrednosti počinju da rastu u prvih 2-8h od nastalog infarkta, zatim najviše vrednost se javljaju oko 24h od nastalog oštećenja, da bi se posle 2-3 dana vrednosti vratile na normalu.
