SNRI – osnovne informacije
2 min čitanja
Foto: science20
SNRI – inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina su lekovi koji se koriste u terapiji depresije, nazivaju se još dualni antidepresivi. Propisuju se i u terapiji anksioznosti i hroničnog intenzivnog bola. Terapiju određuje isključivo lekar specijalista.
Povećavajući nivo neurotransmitera serotonina i noradrenalina u mozgu, SNRI olakšavaju simptome depresije.
Kod nas su registrovani:
- desvenlafaksin
- duloksetin
- venlafaksin
Najčešća moguća neželjena dejstva uglavnom su slabog inteziteta i nestaju posle par nedelja. Bitno je naglasiti da se mogu desiti individualne intenzivnije reakcije: mučnina, suva usta, teškoće u probavi, gubitak apetita, glavobolja, vrtoglavica, prekomerno znojenje. U slučaju gastrontestinalnih tegoba lek se može uzimati neposredno uz obrok.
Mere opreza i kontraindikacije:
- venlafaksin i desvenlafaksin mogu dovesti do povišenog krvnog pritiska (oprez pacijentima sa kardiovaskularnim problemima)
- duloksetin se ne savetuje pacijentima sa oštećenom jetrom (ili poremećajem rada jetre)
- SSRI kod pacijenata sa dijabetesom mogu poremetiti kontrolu glikemije (prilagođavanje doze insulina i/ili oralnih antidijabetika).
- SNRI interreaguju sa značajnim brojem lekova koji se metabolišu putem jetre, kao i sa antiagregacionom terapijom.
Pre uvođenja bilo kog leka ili biljnog preparata uz ovu terapiju neophodno je konsultovati lekara i farmaceuta.
Od interakcija posebno se izdvaja serotoninski sindrom, stanje potencijalno životno ugrožavajuće. Može se javi sa istovremenom terapijom SNRI i drugih lekova koji mogu da utiču na serotonergični neurotransmiterski sistem (triptani, SSRI, SNRI, litijum, tramadol, kantarion, MAOI, antipsihotici). Simptomi: uznemirenost, drhtavica, visoka temperatura, znojenje, nemir, variranje krvnog pritiska, ubrzan srčani rad i zahtevaju hitno javljanje lekaru.
Simptomi nakon prekida terapije su česti, posebno kada se sa terapijom prekine naglo: vrtoglavica, poremećaj spavanja, anksioznost, mučnina i glavobolja. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana od prekida terapije, prolaze sami od sebe i uglavnom nestaju u roku od 2 nedelje. Individualnu šemu prekida terapije određuje lekar.
