Španska groznica nekad i sad

4 min čitanja
spanska-groznica-nekad-i-sad

Foto: nationalgeographic

Donedavno, španska groznica je bila zaboravljena pandemija. Bila je to ogromna globalna nesreća. U pogledu broja smrtnih slučajeva, od 50 do 100 miliona, daleko premašuje broj stradalih u Prvom svetskom ratu. Ipak, u svetlu aktuelne pandemije Covid-19, sve više se okrećemo sličnim događajima koji su naneli ozbiljni pretnju našoj vrsti u pogledu opstanka.

Negde oko aprila, maja 1918. godine, dok je broj stradalih u svetu posledica ratovanja, nepoznati neprijatelj započeo je svoju čistku na američkom i evropskom kontinentu. Informacije su prvo objavili španki novinari, pa je bolest sledstveno dobila ima Španska groznica. Do 1920. godine, oko 20 miliona ljudi je umrlo od ove bolesti. Međutim, procenjuje se da je do danas ovaj virus usmrtio između 50 i 100 miliona osoba. Ovaj respiratorni virus je odneo više žrtava u prvih 25 nedelja pandemije, nego AIDS tokom 25 godina. Priznaćete, ovi statistički podaci su zapanjujući.

U čemu leži uzrok pandemije?

Nije poznato zašto su neki sojevi virusa opasniji od drugih i zbog čega uzrokuju teške bolesti pa čak i smrtne ishode. Ono što je karakteristično za ovaj virus koji je uzrokovao pandemiju, je to da se umnožava u plućima. Kada to naše ćelije registruju, imunološki sistem se aktivira, što vodi daljem učešću leukocita i lokalizaciji tečnosti u plućima, pa se na taj način smanjuje prostor u kojem se nalazi vazduh koji je je izvor kiseonika za organizam. Simptomi su vrlo živopisni i upečatljivi. Tužno je što su se mnogi pacijenti ugušili u sopstvenoj tečnosti. Karakteristično su se javljala krvarenja iz nosa, plavičasta koža i sluznice. Pojedini su gubili svest čak na ulicama.

Španska groznica nekad i sad
Foto: coloradosun

Oni koji su podlegli bolesti su imali između 20 i 40 godina, što je vrlo neobično za epidemiju ili pandemiju virusa influence. Fatalan ishod je nastajao ili zbog prvenstveno teške infekcije pluća, ili zbog preteranog imunološkog odgovora na virus, što je dovelo do kumulacije tečnosti u plućima.

Danas se sa sigurnošći može reći da je u pitanju bio ptičji grip, ali takođe je poznato da je isti virus zapažen i kod svinja u isto vreme. Virus je verovatno put do čoveka našao u njegovom kontaktu sa ovim životinjama. Ali ostaje nepoznanica kako se virus adaptira sa jednog organizma na drugi u okviru različitih vrsta. Najveće pitanje je kako virus nastavlja da se prenosi sa čoveka na čoveka i prestaje da bude karakterističan samo za životinje. To svakako govori o brzoj adaptaciji virusa i njegovoj neverovatnoj evoluciji. Takav scenario u većini slučajeva neće biti uspešan na molekularnom i kliničkom nivou, ali ponekad se i to dešava, sa enormnim posledicama. Na taj način nastao je redovan sezonski grip.

Španska groznica u budućnosti

Virus je nastavio da se širi među ljudima do 1957. godine. Smatra se da je zahvatio četvrtinu ili trećinu svetske populacije i da se tom prilikom prilagodio ljudima kao svom domaćinu. Zbog takvih neočekivanih mutacija, danas u specijalizovanim laboratorijama postoje istraživanja koja predviđaju nastanak novih mutiranih sojeva koji potencijalno mogu da inficiraju čoveka, a shodno tome i razvoj vakcine. Pri tom, prate se i animalni virusi, njihovo ponašanje u organizmu ptica, pa i drugoh vrsta.

Španska groznica nekad i sad
Foto: Getty Images

Generalno govoreći, grip je teško iskoreniti jer stalno mutira i menja svoje genetske informacije. Sumnja na buduće eventualne pandemije bačena je na H5 i H7 sojeve Influence, koji su do sada uspeli da zaraze 2000 ljudi i čak usmete polovinu njih. H7 virus može da se prenese sa čoveka na čoveka, ali je takav transmisioni potencijal nizak, te nije uzeo maha na pandemijskom nivou.

Ukoliko virus uspe da razvije mehanizme boljeg širenja, postoji mogućnost da bi čovečanstvo bilo u riziku od globalne katastrofe kao 1918. godine. Eksperti iz tog razloga više vole da znaju kada će se to desiti, nego koliko je takav iskod moguć. Poslednja zapažena pandemija Influenca virusom zapažena je 2009. godine. Ovom temom otvaraju se mnoga pitanja, preklapaju se prošlost i budućnost ljudske vrste u odnosu na patogen. U naučnim krugovima postoji i ideja da se proizvede specijalna vakcina koja će nas štititi od gripa do kraja života.

Mnogo toga o mutacijama virusa možemo da naučimo i na primeru pandemije Covid-19, međutim još nekoliko virusa očigledno poseduje potencijal da uzrokuje buduće pandemije.

Srodni tekstovi

skorbut-i-moreplovci 2 min čitanja
bioloska-oruzja-kroz-ratove 2 min čitanja
trijazni-sistem-u-prvom-svetskom-ratu 2 min čitanja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.