Svi tipovi vakcina na jednom mestu

Dosadašnji tipovi vakcina su nas uspešno zaštitili od mnogobrojnih ozbiljnih bolesti. Svaki od njih je napravljen kako bi imunološki sistem naučio da se bori protiv određenih vrsta mikroorganizama i ozbiljnih oboljenja koje oni uzrokuju.

Kada naučnici prave vakcinu, oni razmatraju:

• kako imunološki sistem odgovara na određeni mikrob
• ko treba da se vakciniše protiv tog mikroba
• najbolju tehnologiju ili pristup ka pravljenju te vakcine

Na osnovu navedenih podataka, naučnici prave odluku koji tip vakcine će tačno napraviti. Postoje četiri osnovna tipa vakcina:

• žive-atenuisane vakcine
• inaktivisane, mrtve vakcine
• vakcine dobijene rekombinantnom DNK tehnologijom, konjugovane
• toksoidne vakcine

Žive-atenuisane vakcine

Žive vakcine koriste oslabljene oblike mikroorganizama koji uzrokuju bolest. Ove vakcine uzrokuju imunološke reakcije vrlo slične onima kod prave infekcije, tako da je imunitet posle njihove primene snažan i dugo traje. Samo jedna ili dve doze živih vakcina mogu da obezbede doživotan imunitet na patogene koji uzrokuju bolest.

Ipak, žive vakcine imaju određena ograničenja. S obzirom da sadrže određenu količinu oslabljenih mikroorganizama, pre primene, osobe sa oslabljenim imunitetom, hroničnim bolestima i sa transplantiranim organima, treba da razgovaraju sa svojim lekarom. Uz to, ove vakcine treba da budu skladištene na hladnom mestu, što je ponekad ograničavajući faktor u njihovom transportu na udaljena mesta.

Primer ovih vakcina su vakcine protiv morbila, zauški, rubele (MMR), Rotavirusa, velikih boginja, malih boginja…

Inaktivisane – mrtve vakcine

Inaktivisane vakcine sadrže umrtvljene patogene koji uzrokuju pojedine bolesti. Više o njima možete čitati ovde.

Konjugovane vakcine

Rekombinovane, polisaharidne i konjugovane vakcine zasnivaju se naupotrebi pojedinih delova mikroorganizama, poput proteina, ugljenih-hidrata ili kapsida. Na taj način stvara se jak imunološki odgovor na ključni deo mikroba. One takođe mogu da se koriste i kod osoba sa oslabljenim imunitetom i hroničnim bolestima, praktično kod svih ljudi.

Ograničenje koje treba imati na umu je da je potrebna revakcinacija kako biste bili adekvatno zaštićeni od određene bolesti. Na ovim vakcinama je zasnovana imunizacija protiv Haemophilus influenzae tip b, hepatitisa B, humanog papiloma virusa, meningokokne bolesti, herpesa.

Toksoidne vakcine

Toksoidne vakcine koriste toksin koji dovodi do oštećenja tkiva i ispoljavanja bolesti. Toksini stvaraju imunitet umesto samog patogenog mikroorganizma. To znači da je imunološki sistem usmeren samo na dotični toksin, a ne na ceo mikroorganizam. Kao i većina vakcina, i ovde je često potrebna revakcinacija radi adekvatne zaštite protiv pojedinih bolesti. Ovaj mehanizam je našao primenu kod vakcine protiv Difterije i Tetanusa.

Buduće vakcine

Da li ste znali da naučnici i dalje vredno rade na proizvodnji novih tipova vakcina? Primer je DNK vakcina, koja je laka za prizvodnju, ali je istovremeno i skupa, ostavlja dobar imunitet. Takođe, započeta je i upotreba rekombinovane vektor vakcine koja imitira prirodnu infekciju, te su vrlo pogodne u aktiviranju imunološkog sistema i njegovom pripremanju za borbu protiv pravih mikroba.