Kako funkcionišu mrtve vakcine?
2 min čitanja
Foto: geekwire
Inaktivisane ili mrtve vakcine koriste modifikovane mikroorganizme koji ne mogu da se umnožavaju u organizmu, ali dovode do imunološkog odgovora.
Mrtve vakcine su bezbedne jer ne mogu da dovedu do nastanka bolesti. Međutim, revakcinacije i takozvane „buster“ doze često su neophodne. Danas se najveći broj vakcina zasniva na upotrebi delova patogenih mikroorganizama. Kao kontrast, kompanije Pfizer-BioNTech i Moderna napravile su COVID-19 vakcinu sa mRNK. Ovaj sintetski molekul iz laboratorije ima za zadatak da „nauči“ naš imunološki sistem kako da se bori protiv buduće infekcije SARS-CoV-2 virusom.
Postoje dva tipa vakcina koje koriste cele virusne čestice: žive atenuisane i inaktivisane – mrtve vakcine. Žive atenuisane vakcine baziraju se na upotrebi oslabljenog oblika patogena. One izazivaju snažne imunološke reakcije, ali nisu pogodne za osobe sa narušenim imunološkim statusom. U mrtvim vakcinama patogen je umrtvljen ili oštećen tako da ne može da se replikuje, odnosno umnožava. One ne mogu da izazovu bolest, tako da su pogodne za primenu i kod imunokompromitovanih osoba.
Mrtve vakcine protiv COVID-19 razvile su kineske kompanije Sinovac i Sinopharm.
U procesu inaktivacije mikroorganizama koriste se zagrevanje, zračenje ili hemikalije kako bi se uništio njihov genetski materijal i onemogućilo razmnožavanje. Ove vakcine mogu da uzrokuju jake imunološke reakcije, ali ne tako jake kao kod primene živih vakcine. Zbog toga je često potrebna dodatna doza, revakcinacija, kako bismo bili adekvatno zaštićeni.
Mrtve vakcine protiv COVID-19 razvile su kineske kompanije Sinovac i Sinopharm. Na ovakvom pristupu zasnovane su Polio vakcine, vakcine protiv besnila, hepatitisa A i B.
