Terapija akutnog infarkta miokarda
2 min čitanja
Foto: Singularity Hub
Akutni infarkt miokarda sa nestabilnom anginom pektoris čini akutni koronarni sindrom. Terapija akutnog infarkta miokarda je kompleksne strukture.
Akutni infarkt miokarda najčešće nastaje zbog okluzije određene koronarne arterije ili neke od njenih grana. Karakteriše ga postojanje područja ishemije i nastanak nekroze dela miokarda koje ishranjuje okludovana koronarna arterija.
Terapija akutnog infarkta miokarda se sastoji od:
Organski nitrati (nitroglicerin) koji će dovesti do smanjenja potreba miokarda za kiseonikom, do njegovog rasterećenja smanjujući preload. Primenjuju se intravenski ili sublingvalno.
Morfin će ublažiti bolove, delovaće sedativno na pacijenta pa će smanjiti i aktivnost simpatikusa koji bi pogoršao situaciju aritmijama. Morfin takođe deluje i rasterećujuće na miokard smanjujući preload jer trenutno ima venodilatatorno dejstvo.
Acetilsalicilna kiselina smanjuje mogučnost od nastanka novih tromba u dozi od 100 mg delujući antiagregaciono.
Fibrinolitici (streptokinaza) imaće uticaj na sam tromb, razarajući ga ponovi če se uspostaviti prohodnost kroz prethodno začepljen krvni sud, odnosno deluje rekanališuće.
Beta blokatori su nezaobilazni u terapiji akutnog infarkta miokarda (metoprolol) koji smanjuju potrebe srca za kiseonikom delujući negativno inotropno, hronotropno, batmotropno i dromotropno.
Enoskaparin je oblik heparina, smanjuje mogućnost nastanka muralnog tromba koji se često razvija kod pacijenata koji su imali infarkt miokarda. U tom slučaju tromb iz leve komore bi mogao da završi u krvnim sudovima mozga, na primer, čije posledice bi bile fatalne. Znači enoskaparin sprečava nastanak muralnog tromba.
