Život posle smrti: zamrzavanje tela kao realnost

Zamrzavanje tela u okviru savremenih tehnologija mogla bi da nam produži ili podari nov život posle smrti. Ali koliko je takva dugovečnost realna posle dubokog zamrzavanja?

Rečeno je da je jedna od stvari koja nas čini ljudima naša svest o sopstvenoj smrtnosti i sve dok znamo da ćemo jednog dana umreti, pitali smo se o mogućnosti da se ponovo probudimo. Priče o vaskrsenju i besmrtnosti nalaze se u mnogobrojnim religijama i mitovima, a poslednjih godina mnoge od ovih priča su se zasnivale na ideji krioničkog očuvanja: zamrzavanje tela i zatim njegova reanimacija u budućnosti.

Taj optimizam je važan, jer krionsko očuvanje i reanimacija danas 100 posto nije moguće. Kako istraživači na ovom polju pojašnjavaju, mi trenutno nismo u zenitu svog znanja i sigurno imamo još da naučimo i otkrijemo u budućnosti. Na primer, moderne intervencije za spasavanje života poput defibrilacije srca i CPR-a primeri su kako nauka može drastično da se promeni. Tokom većeg dela ljudske istorije ljudi su se generalno slagali da ne postoji način da se spase neko kome je srce stalo. Ipak, sada je to moguće.

Na osnovu te premise, da će nauka jednog dana pronaći rešenja za biološko oštećenje koje je nepopravljivo po današnjim standardima, cilj krionike je da održi tela u stabilnom, očuvanom stanju dok ne stigne neophodna medicinska tehnologija.

Kako zamrzavanje tela funkcioniše?

Kada neko ko je napravio aranžmane da se njihovi ostaci krionski sačuvaju bude proglašen mrtvim, medicinski tim hladi telo ledenom vodom i održava telesna tkiva kiseonikom koristeći CPR i maske za kiseonik. Ledeno hladno telo se stavlja u hermetički zatvoren kontejner i odvozi u postrojenje za krioniku. (Napomena o nomenklaturi – zamrzavanje leša je krionika, a ne kriogenika. Kriogenika je nauka i inženjering superniskih temperatura.)

U ustanovi za krioniku, tim stavlja telo na mašinu sličnu bajpasu srca i pluća, cirkulaciju krvi i održavanje oksigenacije. Oni pumpaju rastvor za vitrifikaciju koji deluje kao antifriz kako bi sprečio da se telesna tkiva pretvore u kristale leda, u nadi da će minimizirati strukturna oštećenja. Zatim polako hlade telo na -195 stepeni celzijusa u komori sa parom tečnog azota. Kada se dovoljno ohladi, telo se prenosi u rezervoar sa tečnim azotom nalik termosu, gde će ostati u doglednoj budućnosti. Naknade za pokrovitelje (nekoliko desetina hiljada dolara po osobi) održavaju fondove instituta kako bi organizacija stalno radila.

Tela će čekati u ovim rezervoarima dok medicinska tehnologija (nadamo se) ne bude u stanju da ih oživi. Postoje tri izazova za ovu buduću tehnologiju koja treba da prevaziđe: moraće da popravi šteta nanetu smrzavanjem, da se izleči bilo koja bolest koja je prvobitno usmrtila subjekta i da se preokrene proces starenja tako da subjekt ima mlado, zdravo telo u kome će uživati u svom drugom životnom krugu. Niko za sada ne zna kako bi ta tehnologija mogla da izgleda. Pretpostavka je da će inženjering tkiva i molekularna nanotehnologija moći da poprave i zamene oštećena tkiva.

Realnost sadašnjice

Danas je moguće zamrznuti svoje telo po ceni od 200.000 dolara, ili samo mozak po promotivnoj ceni od 80.000 dolara. Ovu mogućnost pruža kompanija Alcor u Arizoni. Da li će zamrzavanje tela postati praksa u bliskoj budućnosti i masovna pojava, saznaćemo blagovremeno.