Ateroskleroza

Ateroskleroza spada u spore progresivne bolesti srednjeg i starijeg životnog doba. Promenama su zahvaćene velike i srednje velike arterije poput aorte, koronarnih i karotidnih arterija, poplitealnih, arterija baze mozga… Karakteristična morfološka promena je fokalno pločasto zadebljanje intime koje se zove aterom ili plak.  Za nastanak bolesti značajni su faktori rizika u koje spadaju hipertenzija, gojaznost, pušenje, stres, dijabetes, hiperlipidemije. Svi oni dovešće do oštećenja endotelnih ćelija arterija, zbog čega one bivaju propusne za lipide plazme koji će dovesti do adherencije monocita i trombocita na endotel. U sloj intime ulaze monociti i zatim fagocituju lipid i na taj način nastaju makrofagi penušave citoplazme. Oslobođeni faktori rasta iz monocita i trombocita delovaće na glatke mišićne ćelije arterija i njihovu migraciju iz medije u intimu pri čemu one gube kontraktilnu funkciju i počinju da liče ekstracelularni matriks, naročito kolagen. Ovim putem se formira fibrolipidna ploča, odnosno plak. Histološki se u centralnom delu ateroma opisuju pukotinasti prostori od ispražnjenih kristala holesterola i makrofagi penušave (saćaste) citoplazme, dok fibrozni pokrov na površini plaka, ka lumenu krvnog suda, čine proliferisane glatkomišićne ćelije i matriks kolagena.

Prema odnosu fibrozne i lipidne komponente, plakovi se međusobno razlikuju, od  fibroznih do pretežno lipidnih, sa raznim varijacijama između njih. Fibrozni plakovi imaju čvrsu fibroznu kapu i retko pucaju i označavaju se kao nekomplikovani, dok plakovi sa pretežno lipidnom komponentom lako pucaju, imaju tanak fibrozni pokrov. Uglavnom na mestu prodora se nadovezuje prodor krvi u plak pri čemu se formira tromb. Ovakvi plakovi sa trombozom, odnosno rupturom se označavaju kao komplikovani.

Opisane promene koje mogu da budu pojedinačne ili slivene obično se javljaju na račvama arterija ili mestima bočnih grananja i pri tom dovode do smanjenja lumena određenog krvnog suda. Razlikuju se koncentrična i ekscentrična stenoza u zavisnosti od položaja plaka, dok se prema brzini razvoja ateroskleroze, ona može podeliti na fiksiranu i dinamičku. Fiksiranu stenozu karakteriše uglavnom spor razvoj aterosklerotskih plakova koji su stabilni i vrlo su značajni za koronarnu cirkulaciju jer postepenim procesom dovode du hronične ishemije tkiva koje ishranjuju. S druge strane, dinamičku stenozu karakteriše brza izmena lumena arterija na dva načina: spazmom medije naspram ekscentrično postavljenog plaka ili nastankom tromba na ruptuiranom plaku (muralni tromb). Muralni tromb brzo raste i može da popuni lumen arterije, pri čemu nastaje opturativni tromb, što rezultira prekidom arterijskog krvotoka i mogućim nastankom infarkta nekog organa. Aterosklerotski plakovi mogu da “rastu” i prema spolja i na taj način dovedu do nastanka aneurizmi, bez obzira na veličinu arterija.

Foto: adiva.hr, okheart.com, mutritionmyths.com

Written by Redakcija

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *