Kardiomiopatije

Kardiomiopatije su bolesti miokarda koje su uglavnom nepoznatog porekla. Načelno, kardiomiopatije su vodeći uzrok nastanka srčane insuficijencije, jer slabe snagu miokarda. Razlikuju se tri tipa kardiomiopatija:

Dilatativna kardiomiopatija

Dilatativna kardiomiopatija je najčešća. Kardiomiopatije ovog tipa u jednoj četvrtini slučajeva su familijarnog porekla. Novija istraživanja pokušavaju da pronađu ostale uzroke ove bolesti, pa se to ime sve češće spominje hronični unos alkohola kao jedan od mogućih problema. Ovakva srca su uvećana, teška po 1000 grama pa i više, sa proširene sve četiri šupljine. Histološki se na miocitima uočava čitav sijaset promena, hipertrofija, dilatacija pa čak i atrofija usled čega se umnožava i vezivno tkivo. Stepen ozbiljnosti promena prati i teška klinička slika pa je za samo nekoliko godina život moguć samo uz transplantaciju srca.

Hipertrofična kardiomiopatija

Ovaj oblik kardiomiopatije je ređi od prethodnog. U polovini slučajeva je familijarnog porekla. Karakteristična je hipertrofija kardiomiocita što dovodi do smanjenja šupljine komora srca i njihovog otežanog punjenja. Klinička slika varira, određeni pacijenti se ne menjaju godinama, dok neki progresivno propadaju.

Kardiomiopatije restriktivnog tipa

Ovaj oblik kardiomiopatije je najređi. Karakteriše ga zadebljanje zidova komora čije se šupljine tokom dijastole otežano pune krvlju, pa se povećava pritisak u pretkomorama, zbog čega se one proširuju. Veličina komora i sistolna funkcija su u početku očuvani.

• Još jedan poseban oblik predstavlja aritmogena kardiomiopatija desne komore koja se manifestuje aritmijama i iznenadnom smrću. S druge strane postoje i retki oblici neklasifikovanih kardiomiopatija.

Dragojlo Polić

mojamedicina.com