Dejstvo etanola na organizam

Etanol je organsko jedinjenje, alkohol, koji se brzo apsorbuje sa mesta primene, bilo da se nanosi na kožu, ili pak putem sluznice respiratornog ili digestivnog trakta.

Najčešće se u organizam unosi u vidu alkoholnih pića putem digestivnog sistema. U ustima se apsorbije vrlo malo etanola i stepen apsorpcije zavisi od vremena tokom kojeg se piće u njima zadržava. U želucu se apsorbuje oko 20% etanola, a najviše u tankom crevu. Prisustvo hrane usporava apsorpciju etanola pa postoje značajne razlike u brzini apsorpcije etanola konzumiranog na pun ili prazan stomak. Takođe hrana bogata lipidima naročito usporava apsorpciju.

Etanol je ambivalentan molekul što znači da poseduje i hidrosolubilne i liposolubilne delove molekula pa lako prolazi u sva tkiva i kroz ćelijske membrane. Zog toga postiže ujednačene koncetracije u krvi i ostalim tkivima. Prolazi hematoencefalnu barijeru i ima efekte na centralni nervni sistem. Od 90 do 98% se oksiduje u jetri, a 2 do 10% se izlučuje nepromenjen bubrezima. Najviše koncentracije u krvi se javljaju od 30 do 90 minuta posle konzumacije (prosečno 40 minuta), a posle 8 do 10 časova se potpuno eliminiše iz organizma.

Razlikuju se osobe koje su brzi i spori metabolizatori, sa razlikom da kod sporih postoji veće pijanstvo koje nastupa znatno brže. Opšte je poznato da pripadnici žute rase imaju sklonost ka bržem opijanju zbog manje količine enzima koji metabolišu alkohol.

Glavni enzim koji metaboliše etanol je alkoholna dehidrogenaza koja se nalazi u jetri. Njenim dejstvom od etanola nastaje acetaldehid, a zatim pod dejstvom enzima aldehidna dehidrogenaza nastaje acetat, materija bogata energijom. Ukoliko inhibišemo aldehidnu dehidrogenazu, na primer disulfiramom ili naltreksolom, nastaće aldehidni sindrom, zbog nakupljanja acetaldehida koji je toksično jedinjenje. Aldehidni sindrom se manifestuje vazodilatacijom, hipotenzijom, povraćanjem, crvenilom kože… Disulfiram se često koristi u terapijske svrhe kod alkohoričara pod strogom kontrolom lekara, tačnije lek se uzima per os sa čašom vina kako bi se isprovocirala aldehidna kriza.

Postoji još jedan put metabolisanja etanola, a to su mikrozomalni enzimi. Ovaj enzimski sistem ima preimućstvo kod hroničnih alkoholičara.

Etanol može da deluje na različite organske sisteme akutno ili hronično:

• Na CNS etanol akutno deluje depresivno. Zapravo u početku nastaje inhibicija inhibitornih neurona pa je rezultat popravljanje raspoloženja zbog aktivnosti ekscitatornih naurona, međutim daljom konzumacijom etanola inhibiše se aktivnost i ekscitatornih neurona i nastaje depresija. Hronično dejstvo etanola na CNS podrazumeva oštećenje mozga, gubitak pamćenja, poremećaj sna, oštećenje neurona sa paresezijama u šakama i stopalima, psihoze…
• Na kardiovaskularni sistem akutno konzumiranje etanola može da dovede do hipotenzije ili hipertenzije u zavisnost da li preovladava simpatikus ili parasimpatikus, dok hronično dovodi do dilatativne kardiomiopatije i hipertenzije.
• Na lipide plazme etanol hronično deluje tako što povećava količinu LDL čestica, a smanjuje HDL čestice.
• Akutni efekat na rad gastrointestinalnog trakta je pozitivan, odnostno nastaje lučenje digestivnih sokova pa se etanol koristi kao aperitiv (amaro sredstvo). Hronična konzumacija rezultovaće alkoholnim hepatitisom, alkoholnom cirozom i masnom infiltracijom jetre, a nastaće i ulkus ezofagusa, želuca i duodenuma.
• Na bubrege etanol ispoljava akutan efekat u vidu pojačane diureze jer inhibitorno deluje na antidiurezni hormon.
• Hroničnom upotrebom nastaje anemija usled smanjene apsorpcije vitamina i gvožđa.
• Akutnom upotrebom etanol dovodi do slabljenja seksualnih funkcija, dok hronično vodi ka impotenciji.
• Fetalni alkoholni sindrom je poremećaj koji se karakteriše mikrocefalijom, smanjenim koeficijentom inteligencije i usporenim razvojem dece. Nastaje zbog hronične upotrebe alkohola u trudnoći ili pak ako su oba roditelja alkoholičari zbog promena na genetskom nivou.
• Hronična upotreba etanola dovešće i do ginekomastije i atrofije testisa.
• Hroničnom primenom moguć je nastanak i Vernike-Korzakovljeovog sindroma koji se manifestuje amnezijom, paralizom spoljašnjih očnih mišića i ataksijom.

Ne treba zaboraviti da se etanol koristi i kao antiseptik u koncetraciji od 70%.

Značajne su interakcije etanola sa drugim farmakološkim supstancama. Na primer moguć je nastanak aldehidnog sindroma ukoliko se primenjuje sa cefalosporinima, metronidazolom ili oralnim hipoglikemicima jer oni inhibišu aldehidnu dehidrogenazu. Ukoliko se primeni zajedno sa sedativima, imaće sinergističko depresivno dejstvo na CNS. Etanol je induktor pojedinih enzima pa ako se primenjuje sa tolbutamidom smanjuje njegovu efikasnost. S druge strane on je kompetitor sa fenitoinom pa se zajedničkom primenom međusobno inhibišu i usporavaju jedan drugom metabolisanje.