Elektrokonvulzivna terapija i savremena psihijatrija

Elektrokonvulzivna terapija, takođe poznata kao terapija elektrošokovima, je medicinska procedura koja uključuje propuštanje električne struje kroz mozak u cilju izazivanja kontrolisanih napada, konvulzija.

Uprkos svojoj kontroverznoj istoriji, ovaj vid terapije se pokazao kao veoma efikasna i sigurna opcija lečenja različitih mentalnih bolesti.

Elektrokonvulzivna terpaija se obično izvodi pod opštom anestezijom, da bi se osigurala udobnost i sigurnost pacijenta, ali i morelaksacija. Neophodna je i zaštita za zube, kao i primena kiseonika. Elektrode su strateški postavljene na skalp i promene moždane aktivnosti beleže se i posmatraju na EEG-u. Primena električne struje traje oko 30 sekundi i njenu aktivnost pažljivo prati tim zdravstvenih radnika. Nakon procedure, pacijenti se kratko posmatraju u sobi za oporavak.

Kada je indikovana elektrokonvulzivna terapija?

Elektrokonvulzivna terapija se prvenstveno koristi u lečenju teških psihijatrijskih poremećaja koji nisu reagovali na druge intervencije. Posebno je efikasna u slučajevima depresije rezistentne na terapiju, teških oblika akutne manije ili bipolarnog poremećaja i katatonije.

U obzir dolaze i određeni slučajevi shizofrenije i shizoafektivnog poremećaja, posebno kada su praćeni poremećenim izraženim simptomima raspoloženja. Štaviše, ovaj vid terapije može da bude dragocena opcija za trudnice, starije osobe i one sa zdravstvenim stanjima koja ograničavaju upotrebu drugih modaliteta lečenja. Trudnoća u ovom slučaju nije kontraindikovana. Terapija se sprovodi na svaka dva do tri dana, u oko deset tretmana.

Mehanizam dejstva

Tačan mehanizam delovanja elektrokonvulzivne terapije još nije u potpunosti jasan. Međutim, veruje se da modulira aktivnost neurotransmitera, posebno uključujući serotonergički, dopaminergički i noradreergički sistem, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja.

Aktivnost napada izazvana ovom terapijom izaziva promene u neurohemijskoj signalizaciji i neuroplastičnosti, što dovodi do terapijskog efekta. Pored toga, utvrđeno je da elektrokonvulzivna terapija povećava proizvodnju neurotrofnih faktora, koji promovišu rast i opstanak moždanih ćelija.

Efikasnost

Elektrokonvulzivna terapija je pokazala značajnu efikasnost kod različitih mentalnih poremećaja. Istraživanja su pokazala da je veoma efikasna u lečenju teških depresivnih epizoda, sa stopom pozitivnog odgovora u rasponu od 70% do 90%. Često se preporučuje kada je neophodno brzo ublažavanje simptoma, na primer u slučajevima suicidnih ideja ili teške psihomotorne agitacije.

Ovaj vid teapije takođe pokazuje obećavajuće rezultate u lečenju akutnih maničnih epizoda, sa stopama pozitivnog odgovora sličnim onima koje se primećuju kod depresije. Međutim, u našoj zemlji se retko primenjuje.

Posledice

Iako se ova terapija generalno smatra bezbednom, nije bez potencijalnih neželjenih efekata. Glavobolje su jedne od najčešćih neželjenih dejstava, ali ubrzo prolaze na primenu analgetika. Neposredno nakon procedure, pacijenti mogu da dožive konfuziju, dezorijentaciju i privremeni gubitak pamćenja. Međutim, ovi kognitivni efekti su obično prolazni i povlače se u roku od nekoliko sati ili dana.

Savremene tehnike, kao što je unilateralno postavljanje elektroda i upotreba stimulacije kratkim impulsom, značajno su smanjile kognitivne sporedne efekte povezane sa elektrokonvulzivnu terapiju. Drugi potencijalni neželjeni efekti uključuju bolove u mišićima i, retko, kardiovaskularne komplikacije.

Rizici i koristi od elektrokonvulzivne terapije se pažljivo procenjuju za svakog pojedinca i preduzimaju se odgovarajuće mere predostrožnosti. Apsolutne kontraindikacije ovim vidom lečenja predstavlja akutni infarkt miokarda, infarkt mozga, glaukom, neregulisana hipertenzija, dok se u relativne ubrajaju cerebralne aneurizme i angiom.

Elektrokonvulzivna terapija i savremeni pristup

Poslednjih godina, ova terapija ponovo sve više zavređuje pažnju i postaje sastavni deo savremene psihijatrijske prakse. Napredak u tehnologiji, anesteziji i postavljanju elektroda, učinio je proceduru sigurnijom, podnošljivijom i povezanom sa manje neželjenih efekata. Elektrokonvulzivna terpaija se često koristi kao tretman druge linije kada su lekovi neefikasni ili se loše podnose. Štaviše, serije tretmana u redovnim intervalima, ponekad se koriste da bi se sprečili recidivi kod pacijenata sa rekurentnim depresivnim ili maničnim epizodama.