Intramuskularna primena leka
2 min čitanja
Intramuskularna primena leka je jedan od vidova parenteralne primene leka, kojom se podrazumeva ubrizgavanje lekovite supstance u tkiva, u ovom slučaju u mišić.
Intramuskularno primenjujemo lekove koji su hidrosolubilni. Ukoliko se supstanca liposolubilna, primenjuje se u vidu posebnih suspenzija. Intramuskularna primena leka obebeđuje sistemsko delovanje supstanci, pri čemu se uglavnom postižu ujednačene koncentracije leka u plazmi. Ovo je naročito važno kod upotrebe antibiotika. Ponekad je moguće u mišić plasirati i depo preparate, koji se ptepeno resorbuju u krv, kao što je slučaj kod benzatil benzil-penicilina koji se sa mesta primene oslobađa tokom naredne tri sedmice. Posle intramuskularne aplikacije lekova, više nemamo mogućnost uticaja i voljne kontrole nad postizanjem koncentracija leka u plazmi, ali je zbog toga farmakokinetika i farmakodinamika dotičnih materija u potpunosti poznate.
Pravilna intramuskularna primena leka
Za intramuskularnu primenu lekova uglavnom se koriste masivni mišići, kao što je glutealni ili deltoidni. Pri injektiranju mišića neophodno je povući klip šprica i izvršiti aspiraciju. Pojava krvi govori u prilog penetriranja igle u krvni sud, te aplikacijom leka u tom slučaju postižemo visoke koncentracije u plazmi, što nije cilj intramuskularne primene leka. Ukoliko tokom aspiracije nema krvi, možemo biti sigurni da je vrh igle u mišiću, te se aplikacija može sprovesti prilično bezbedno. Vrlo je važnoda se igla postavi dovoljno duboko, jer ne želimo da ispraznimo špric u potkožno masno tkivo. Zbog toga se mišić penetrira pod pravim uglom, kako bi vrh igle dospeo do adekvatne dubine.
Takođe, aplikacija lekova treba da bude postepena, ponekad i vrlo spora jer pojedine spstance dovode do nastanka bola. Takav slučaj viđa se kod upotrebe cefrtiaksona, te je neophodno u tom slučaju koristiti i lokalni anestetik, lidokain. Važno je napomenuti da je kod preterano brzog ubrizgavanja moguć nastanak apscesa.
Intramuskularna aplikacija lekova je uglavnom neprijatna, bolna i ukoliko je moguće treba je izbegavati kod pojedinih grupa pacijenata, kao što je pedijatrijski urast.
