Izbor vakcine protiv COVID-19

Ako budete bili u prilici da birate, koju vakcinu biste izabrali? Koji je najbolji izbor vakcine protiv COVID-19?

Tek nepunih godinu dana od početka pandemije novomutiranim Korona virusom, u opticaju je nekoliko delotvornih vakcina. Iako je bilo preko stotinu pokušaja u pronalasku adekvatne vakcine, niko se nije nadao da će za kratko vreme nastati, ne jedna, nego nekoliko adekvatnih vakcina. S obzirom da je za bezbednost masovne imunizacije potrebno i do 10 godina prethodnih istraživanja, čini se da su mnogi stanovnici naše planete zatečeni u nedoumici koji vakcinu najpre primiti. Rapidnom napretku nauke treba podjednako brzo uzvratiti pravim izborom, stoga vam donosimo vruće informacije na ovu temu.

Vakcine protiv COVID-19

U opticaju su vakcine američkih kompanija „Pfizer“ i „Moderna„, ruska vakcina „Sputnjik“ i kineska vakcina kompanija „Sinovac“ i „Sinopharm„. Fajzerova, Modernina i ruska vakcina su žive, atenuisane vakcine, što znači da je patogenost virusa smanjena, ali se oni umnožavaju u organizmu i aktiviraju imunološki odgovor. Ove atenuisane vakcine aktiviraju i humoralnu i celularnu komponentu imuniteta, imaju dvostruki značaj.

• Kada je reč o ruskoj vakcini, „Sputnjik„, zasnovana je na upotrebi Adenovirusa kao vektora, tipovi 5 i 26, u koje je ugrađen deo Korona virusa. Inače, adenovirusi su uzročnici blagih respiratornih infekcija u vidu prehlada, preležali smo ih verovatno u životu i identičnom upotrebom ovog virusa kao vektora nastale su vakcine u terapiji karcinoma žučne kese, jetre i prostate. Ovaj model čak je poslužio za proizvodnju vakcine protiv Ebole, te govori u prilog njegove bezbednosti.
• Fajzerova i Modernina vakcina se aplikuju dva puta. Posle prve primene zaštićeno je 70% vakcinisanih osoba, ali se dodatnom, drugom vakcinacijom posle tri nedelje taj procenat povećava na 94,1%. Dejstvo se zasniva na sekvenci RNK virusa koji u organizmu dovodi do sinteze virusnih proteina na koje se javlja imunološki odgovor.

S druge strane, kineska vakcina kompanija „Sinovac“ i „Sinopharm“ je mrtva, sadrži inaktivisane virusne uzročnike, ali je i zbog samog procesa proizvodnje najskuplja. Zapravo, potrebna je velika količina virusa za spravljanje vakcine. Takođe, ova vakcina aktivira samo humoralni deo imuniteta, odnosno sintezu antitela. Pogodna je nakon primene neke od živih vakcina, jer praktično dodatno povećava titar antitela za dva do tri puta. Aplikuje se intramuskularno.

Koju vakcinu izabrati?

Tokom stručne rasprave između imunologa Milenka Šeklera i Srđe Jankovića, tokom gostovanja u emisiji „Upitnik„, moglil smo da čujemo da bi najadekvatnija bila ruska vakcina, ukoliko niste preležali Korona virus. Fajzerova i Modernina vakcina su podjednako dobre, ali kako ovi doktori kažu, trebalo bi da se koriste u hitnim slučajevima. Kineska vakcina se preporučuje ako ste već preležali Korona virus, jer će njena primena samo još više uvećati titar nastalih antitela.

Kome su namenjene vakcine protiv COVID-19?

Vakcine su namenjene svima koji su stariji od 18 ili 16 godina, u zavisnosti od proizvođača. Gornje starosne granice praktično da nema. Opreznost je potrebna pri primeni živih atenuisanih vakcina kod trudnica i dece, mada se u tim grupama nisu javile neželjene reakcije koje odstupaju od uobičajenih. Takođe, osobe sa dijabetesom, poremećajem štitne žlezde i drugim hroničnim bolestima su kandidati za imunizaciju. Kontraindikovano je sprovesti vakcinaciju ako se javi akutno pogoršanje dotične bolesti.

Za sada je kontraindikovana primena živih atenuisanih vakcina kod trudnica, osoba sklonih anafilaksiji, imunokompromitovanih osoba, akutizaciji hroničnih oboljenja, febrilnih stanja.

Neželjena dejstva i kontraindikacije

Načelno, iz dosadašnjih dostupnih informacija, neželjena dejstva su minimalna. Ograničena su na lokalno crvenilo na mestu primene, bol, glavobolju, povišenu temperaturu u okviru subfebrilnosti koja prolazi za par sati. Anafilaktična reakcija je zabeležena na svega nekoloko slučajeva na primenjenih nekoliko miliona doza. Bezbednost je procenjena kao dobra, jer se anafilaksija javlja u daleko manjoj stopi nego kod bilo kod drugog leka.

Za sada je kontraindikovana primena živih atenuisanih vakcina kod trudnica, osoba sklonih anafilaksiji, imunokompromitovanih osoba, akutizaciji hroničnih oboljenja, febrilnih stanja.

Zaključak

Kako imunolog Milenko Šekler navodi, nov soj Korona virusa neće nestati. On će ostati jedan od četiri humana tipa virusa porodice Coronaviridae. Iako ovaj podatak zvuči zastrašujuće, u budućnosti treba očekivati inovativna rešenja u proizvodnji vakcina. Da li ćemo nivo lokalnog imuniteta respiratornog trakta podići na odbrambreni nivo vakcinama u obliku aerosola, ostaje da vidimo u periodu koji je pred nama.