Karakteristike i osnovna šema zbrinjavanja masovnih nesreća
4 min čitanja
Foto: alo
Karakteristike i osnovna šema zbrinjavanja masovnih nesreća treba biti osnova za organizacioni i medicinski postupak koji donosi korist što većem broju povređenih i obolelih. Cilj hirurške službe u ovim okolnostima je sačuvati život i uspostaviti borbenu ili radnu sposobnost što većeg broja povređenih uz maksimalno racionalno trošenje vremena, snage i sanitetskog materijala.
Specifični uslovi rada u vanrednim okolnostima i ratu su: masovnost povreda, iznenadnost i pojava masovnih gubitaka na više mesta, veliki broj višestrukih teških mehaničkih povreda, neravnomeran priliv ranjenika na mesto ukazivanja prve pomoći, trajanje lečenja u ovim okolnostima, ugroženost samih sanitetskih ustanova i zdravstvenog osoblja istim okolnostima koje dovode do povreda, česte i iznenadne promene situacija, neophodnost evakuacije većeg broja povređenih, etapno lečenje i teški uslovi rada hirurških ekipa. Osnovne radnje u vanrednim okolnostima su: trijaža evakuacija i lečenje. Pored ovih osnovnih radnji bitno je i fizičko obezbeđenje rada zdravstvenih ustanova. To je uslov bez kojeg nije moguće ni organizovati, ni zbrinjavati povrieđene.
Trijaža
Trijaža je postupak kojim se utvrđuju redosled i raspored zbrinjavanja ili evakuacije povređenih. Trijaža počinje razdvajanjem povređenih ili obolelih na one kojima je potrebno odvojeno zbrinjavanje, a zatim se ostali dele u četiri grupe.
- Prvi red hitnosti: povređeni ili oboleli kojima je potrebna neodložna hirurška ili druga pomoć u cilju neposrednog spašavanja života (asfiksija, spoljašnje krvarenje iz većih krvnih sudova, unutrašnja krvarenja, kraš i blast povrede, gasna gangrena, akutni abdomen, penetrantne rane trbuha, rupture bešike ili uretera).
- Drugi red hitnosti: povređeni kojima je potrebna hirurška ili druga pomoć, ali se uz pravilno pruženu opšte medicinsku pomoć može odložiti za određeno vreme bez opasnosti po život (otvoreni ili zatvoreni prelomi velikih kostiju, povrede zglobova, opekotine sa zahvaćenih 10 do 40% površine tela, povrede grudnog koša, povrede oka, povrede kičme, povrede sa ozračenjem 150 do 400 Rentgena).
- Treći red hitnosti: povreda je laka, ne ugrožava život ni funkcije, a hirurška medicinska pomoć se može odložiti na neodređeno vreme (manje kontuzije, komocija, manje povrede mekih tkiva, manje rane, povrede manjih kostiju, manje opekotine – do 10%, lake povrede sa ozračenjem 70 do 150 Rentgena).
- Četvrti red hitnosti: povređeni ili oboleli koji zbog teškog stanja i opsežnih i kombinovanih povreda nemaju izgleda da prežive.
U određivanju reda hitnosti odlučuje vodeći sindrom povređeni ili oboleli ne moraju ostati u istom redu hitnosti. U vanrednim okolnostima neophodna je dobra i jednostavna dokumentacija, bez koje je etapni sistem lečenja nemoguć. Koriste se dva dokumenta: trijažni karton (crno- izolovati, žuto- dekontaminirati, crveno – neodložna pomoć) i ranjenička karta (ovaj dokument se otvara na etapi gde je lekar, upisuju se lični ili vojni podaci, vreme i mesto povređivanja, lokalizacija povrede sa dijagnozom, preduzeta terapija i dalja uputstva).
Evakuacija
Evakuacija je iznošenje, izvođenje i prenos povređenih od mesta povređivanja do sanitetske etape na kojoj se sprovodi lečenje, ili od jedne sanitetske etape do druge. Evakuacija treba da je brza, u okviru šest do osam časova, pogodna za ranjenike i medicinski pripremljena. Vozila se uvek šalju sa više sanitetske etape na nižu. Do prve etape su svi transportabilni, a posle toga kontraindikacije su povređeni ili oboleli s asfiksijom, u šoku, sa gasnom gangrenom i bez obezbeđene hemostaze. Tokom transporta su bitni zaštita od hladnoće, nadzor tokom transporta kao i odgovarajuća dokumentacija.
Lečenje
Postupci medicinske pomoći prema etapama lečenja:
1. Samopomoć i uzajamna pomoć: zaustavljanje krvarenja zavojem, digitalnom kompresijom, postavljanje zavoja na opekotine, oslobađanje disajnih puteva, veštačko disanje (ovaj vid pomoći je dužan da primeni i ukaže svaki pojedinac).
2. Prva pomoć: zaustavljanje krvarenja, imobilizacija prirodnim sredstvima, postavljanje prvog zavoja na ranu, na opekotinu ili abdominalnog zavoja, veštačko disanje, primena analgetika i antipiretika (pružaju je vodni i četni bolničar i medicinski tehničar).
3. Opšta medicinska pomoć: pruža je lekar u sanitetskom stanici bataljona.
