Krvarenje iz nosa

Krvarenje iz nosa (Epistaxis) je jedno od najčešćih urgentnih stanja u medicini. Kod mladjih obično se završava bez posledica, dok kod starijih može biti i životno ugrožavajuće.

Krvarenje može nastati iz bilo kog dela nosne šupljine, ali je uglavnom poreklom iz prednje donjeg dela nosne pregrade (locus Kiesselbachi).

Uzroci krvarenja mogu biti patološka stanja u nosu i susednim regijama kao što su tumori, infekcije gornjeg respiratornog trakta, fizičke, hemijske i mehaničke povrede nosa, poremećeni klimatski faktori (suvoća, vlažnost vazduha), hipertenzija, hematološke bolesti, dijabetes, bolesti jetre i bubrega, lekovi (antikoagulantni lekovi, vazodilatatori). Ukoliko je uzrok nepoznat, onda se govori o esencijalnoj ili idiopatskoj epistaksi.

U dijagnostici se pored rinoskopije važno informisati o vrednostima krvnog pritiska. Anamneza je bitan element u isključivanju mogućih uzroka, kao i dopunske metode kao što su analize krvi, RTG paranazalnih sinusa, CT/MR glave, arteriografija, endoskopija nosa i sinusa. Po potrebi se rade pregledi interniste, kardiologa, hematologa, neurohirurga.

Kako se zaustavlja kravrenje iz nosa?

U lečenju primarni cilj je zaustaviti krvarenje. Neophodno je odstraniti koagulume iz nosa izduvavanjem nosa ili aspiracijom. Kod blažih slučajeva može biti dovoljna kompresija nosa palcem i kažiprstom uz povijenu glavu naprijed do 10 minuta. Po potrebi se mogu primeniti lokalna hemostatska sredstva kao i hemijska sredstva poput srebro-nitrata. Ukoliko se radi o krvarenju srednjeg intenziteta radi se jednostrana ili obostrana prednja tamponada ili aplikacija balon katetera za nos.

Prednja tamponada je metoda zaustavljanja krvarenja koja se radi u lokalnoj anesteziji. Podrazumjeva kompresiju mesta krvarenja u nosu dugom i tankom gazom koja će u potpunosti ispuniti nosnu šupljinu. Tamponada ostaje u nosu 3 do 7 dana.

Kada je krvarenje jačeg intenziteta radi se zadnja tamponada u opštoj anesteziji, pri čemu se tamponom komprimiraju nosni deo ždrela i zadnje partije nosa, a prednje partije ispunjavaju prednjom tamponadom. U slučaju zadnje tamponade neophodna je hospitalizacija. Nekada se radi primena nazalnih tubusa sa balonom za hemostazu pri čemu je nije uvek moguće postići.

Kod ozbiljnijih slučajeva neophodno je pratiti puls, pritisak, Hb, HCT. Vrlo često je potrebno nadoknaditi tečnost, elektrolite, krvne elemente uz praćenje hemodinamskih parametara i njihovu korekciju. Dalja terapija podrazumeva primenu antibiotika, analgetike, vitamin C i K, anksiolitike. Potrebno je isključiti antikoagulantnu terapiju. Primena drugih lekova zavisi od pratećih oboljenja.