Reumatska bolest srca

Reumatska bolest srca se javlja u sklopu reumatske groznice.

Reumatska groznica nastaje kod oko 3% pacijenata koji preleže streptokoknu infekciju. Najčešće nastaje od 1 do 5 nedelja nakon streptokoknog faringitisa ili tonzilitisa. Uzročnik je beta hemolitički streptokok iz grupe A. Antitela stvorena protiv antigena streptokoka vezuju se i za antigene sopstvenog tela. Zapravo nastaju autoantitela, koja se zbog strukturne sličnosti spomenutih antigena, vezuju za njih.

Glavna karakteristika je Ašofov čvorić koji se sastoji od izmenjenog kolagena, oko kojeg se uočavaju limfociti i makrofagi. Posle povlačenja promena, zamenjuje ih vezivo sa perzistentnim makrofagima koji su svedoci preležane bolesti.

Promene se uglavnom javljaju na koži, zglobovima, srcu, mozgu, plućima. Upečatljiv znak je otok i crvenilo oko kolenog zgloba. Ove poststreptokokne sekvele prolaze uglavnom bez posledica, ali to nije slučaj i sa srcem.

Reumatska bolest srca može da se manifestuje zahvatanjem sva tri sloja srca pojedinačno ili zajedno, kada nastaje pankarditis. Perikarditis uglavnom prolazi bez posledica po funkciju srca. S druge strane miokarditis karakteriše postojanje Ašofovih čvorića u intersticijumu, a tokom akutnih faza bolesti može da nastupi i nagla smrt. Promene na endokardu su ključne. Na zaliscima uglavnom leve polovine srca, uz njihovu slobodnu ivicu, mogu da se uoče bradavičaste tvorevine veličine 1-2 milimetra. Reč je o trombima koji su čvrsto pričvršćeni za endotel zalistaka pa nema velikog rizika od njihovog odvajanja i eventualne tromboembolije. Zamenom upalnih promena vezivnim tkivom nastaje promena zalistaka u funkcionalnom smislu, pa na taj način nastaju stenoza i insuficijencija pojedinih otvora srca.