Soda bikarbona ,,bez aluminijuma“
1 min čitanja
Foto: simplemost
U preparatima sode bikarbone, tabletama ili prahu, ili onoj u kesici koja je na rafu marketa nema aluminijuma. Uopšte. Nije ga nikad ni bilo.
Kako se proizvodi soda bikarbona:
- Prva industrijska proizvodnja desila se 1846. godine u Njujorku. Sproveli su je Džon Dvajt, pekar, i Ostin Čurč, lekar i hemičar. Proces kojim se proizvodila bio je Leblankov proces, nazvan po naučniku Nikolasu Leblanku. Taj postupak je manje više napušten.
- 1860. Ernest Solvej ustanovio je nov postupak za proizvodnju natrijum hidrogenkarbonata. Taj takozvani Solvejev postupak koristi se i danas u industrijskoj proizvodnji sode bikarbone. To je amonijačno-karbonatni proces i sirovine za dobijanje su natrijum-hlorid (NaCl), amonijak (NH3) i ugljen-dioksid (CO2). Aluminijuma naprosto nema. Uopšte.
U medicini i farmaciji soda bikarbona se prvenstveno koristi kao brzo-delujući antacid. Kada se popije u želucu reaguje sa hlorovodoničnom kiselinom, pri čemu nastaju voda i ugljen-dioksid i neutrališe se višak želudačne kiseline. Na taj način soda bikarbona kao antacid leči samo simptom gastritisa i nije preporučena za hroničnu upotrebu (najviše dve nedelje u kontinuitetu).
Upotrebu sode bikarbone je potrebno razdvojiti minimum dva sata od sledeće terapije (zbog poremećenog pH želuca). U slučaju da je sledeća terapija gastrorezistentnim lekovima, upotreba sode bikarbone je neprihvatljiva i preporuka je da se koriste drugi antacidi. Sodu bikarbonu ne bi smela koristiti deca mlađa od 6 godina! Takođe srčani bolesnici, hipertenzičari, bubrežni bolesnici najbolje bi bilo da izbegavaju upotrebu sode bikarbone jer njome dodatno unose natrijum u svoj organizam!
Pacijenti koji piju sodu bikarbonu duže vreme i kontinuirano ne smeju koristiti suplemente kalcijuma, jer zajedno mogu dovesti do mlečno-alkalnog sindroma.
I ne, nema aluminijuma.
