Botulinski toksin – najjači prirodni otrov
2 min čitanja
Foto: medicinaysaludpublica
Botulizam je akutno infektivno oboljenje koje nastaje dejstvom botulinskog toksina na organizam.
Botulinski toksin je egzotoksin bakterije Clostridium botulinum. Reč je o gram pozitivnom bacilu koji luči ovaj toksin u anaerobnim uslovima. Bakterijom se čovek zarazi dok je ona u fazi spore, a najčešće konzumiranjem namirnica životinjskog porekla. Prirodni rezervoar spora ove bakterije je digestivni trakt životinja. Spore dospevaju u spoljašnju sredinu i kada se nađu u pogodnim uslovima prelaze u vegetativni oblik, metabolički aktivan i luče toksin.
Botulinski toksin je termolabilan, ali najjači poznati toksin za čoveka. Infestacijom, posle nekoliko časova, javljaju se digestivne tegobe, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku. Međutim posle 2 ili 3 dana, javljaju se neurološki poremećaji. Pre svega, to se ogleda u diplopijama i zamućenom vidu. Zatim se proces širi na ždrelo, dovodi do disfagije i disfonije. Zahvatanjem perifernog nervnog sistema javljaju se opstipacija, ileus i bradikardija. Kao najteži stepen zahvatanja nervnog sistema može da se javi kvadriplegija, pa čak i respiratorna insuficijencija usled paralize disajne muskulature
Kako deluje botulinski toksin?
Ovaj toksin se sastoji od dva proteinska lanca, lakog i teškog, povezana disulfidnim vezama. Toksin deluje na nervni sistem tako što inhibiše oslobađanje acetilholina iz presinaptičkog neurona, koji bi vezivanjem za receptore postsinaptičkom neuronu doveo do sledstvene kontrakcije mišića. Tako nastaju mlitave paralize i pareze. Ovo se pre svega ogleda na holinergičkim neuronima.
Oblici botulizma
Bolest može da nastane, kao što smo rekli, konzumiranjem namirnca koje su kontaminirane sporama bakterije Clostridium botulinum. Botulizam novorođenadi uzrokuju spore koje se nalaze u medu ili mleku i prahu kojim se dete hrani. Jatrogeni oblici bolesti su mogući kod inhalacije kokaina, dok je botulizam rane posledica infekcije kod intravenskih narkomana.
Prognoza i teripija
Ishod bolesti je neizvestan, smrtni ishod varira u procentu od 5 do 56%. Oporavak se manifestuje regresijom paralitičkih simptoma obrnutim redosledom od onog na koji su nastali. U terapiji se koriste antibiotici, penicilin ili metronidazol, a protiv botulinskog toksina se primenjuje polivalentni antibotulinski serum. Kod resipratorne insuficijencije indikovana je mehanička ventilacija.
