Dermatitis herpetiformis – Duhring
2 min čitanja
Foto: aqualab
Dermatitis herpetiformis – Hronična, pruriginozna, papulo-vezikulozna dermatoza, udružena sa asimptomatskom ili simptomatskom celijakijom (gluten senzitivna enteropatija) i IgA depozitima u vrhovima dermalnih papila.
Sve osobe sa dermatitis herpetiformisom imaju celijakiju, a samo mali broj osoba sa celijakijom ima dermatitis herpetiformis. Iako je povezan sa celijakijom, ipak mali procenat pacijenata ima intestinalne manifestacije, i to najčešće u vidu kalorijske, vitaminske ili elektrolitne deficijencije.
I dermatitis herpetiformis i celijakija mogu biti povezani sa autoimunim bolestima, kao npr.: autoimuni tireoiditis, DM tip I, lupus erythematosus, Sjogrenov sindrom, vitiligo.
Muškarci obolevaju češće od žena. Javlja se između 2. i 4. decenije života. Intenzivan svrab je uvek prisutan. Prethodi promenama, koje su lokalizovane na laktovima, kolenima, gluteusima, granici kose i čela, vratu i ramenima. Polimorfne su i uključuju papule, papulo-vezikule i plakove na eritematoznoj osnovi, često ekskorisane zbog intenzivnog svraba.
Lek izbora je diaminodifenil sulfon (Dapson). Pored dapsona, koriste se i drugi lekovi: sulfapiridin, sulfasalazin, holestiramin, hromolin, kolhicin, ciklosporin, heparin, tetraciklini sa nikotinamidom.
Pre uvođenja dapsona, neophodno je odrediti status glucoso-6-fosfat dehidrogenaze u eritrocitima, ispitati funkciju jetre, bubrega i uraditi krvnu sliku, iz razloga što dapson može da dovede do hemolitične anemije, trombocitopenije i agranulocitoze.
Ishrana bez gluten smanjuje potrebu za dapsonom, poboljšava kožne lezije, digestivne manifestacije i redukuje rizik od nastanka B-limfoma digestivnog trakta, kao i autoimunih bolesti.
