Konov sindrom
2 min čitanja
Foto: sleepreviewmag
Konov sindrom ili primarni hiperaldosteronizam je izuzetno retko oboljenje nadbubrežne žlezde. Može se javiti kod oba pola, ali se duplo češće javlja kod žena i to između 25. i 50. godine života.
Obično nastaje zbog adenoma ili difuzne hiperplazije kore nadbubrežne žlezde, koji dovode do dugotrajno povećanog lučenja aldosterona. Nekad, ali veoma retko, može biti uzrok karcinom u nadbubrežnoj žlezdi. Kako aldosteron uglavnom deluje na tubule, njegovo povećano lučenje dovodi do retencije natrijuma i povećanja volumena elstracelularne tečnosti. Takođe, dolazi do velikog gubitka kalijuma putem mokraće. Istovremeno se gube i vodonikovi joni i može se razviti metabolička aklaloza. U kliničkoj slici dominiraju arterijska hipertenzija, iscrpljenost, slabost mišića, parestezije, periodične pralize, nizak rast, poliurija, žeđ (polidipsija), kao i nokturija (noćno mokrenje). Često se javlja i osećaj lupanja srca i malaksalost.
Sindrom se dijagnostikuje na osnovu anamneze, kliničkih ispitivanja kao i laboratorijskih analiza u kojima su karakteristični povišena koncentracija aldosterona u krvi i urinu uz nisku reninsku aktivnost plazme i hipokaliemiju. Proces se uglavno lokalizuje koristeći kompjuterizovanu tomografiju, scintigrafiju nadbubrežnih žlezda i nuklearnu magnetnu rezonancu.
Ukoliko je uzrok ovog sindroma adenom, lečenje je hiruško (laparaskopski), a ako se radi o bilateralnoj hiperplaziji, daje se spironolakton. Ovaj lek pripada grupi diuretika koji štede kalijum. Koriste se i tiazidni diuretici i ACE inhibitori.
