Maligni tumori bubrežnog parenhima
2 min čitanja
Foto: ordinacija
Maligni tumori bubrežnog parenhima dele se na tumore kod odraslih i tumore kod dece (Vilmsov tumor).
Najčešće su epitelnog porekla. Klinički najznačajniji je adenokarcinom bubrega. Tumor bubrežnog parenhima daje metastaze u regionalne limfne žlezde i udaljene organe (pluća, kosti, jetra, CNS).
U simptomatologiji se nalazi klasičan trijas simptoma: hematurija, bol i tumor. Hematurija je najuočljiviji znak, koji najčešće pacijenta dovodi lekaru. Karakteristična je neoplastična hematurija, iznenadna, bezbolna, totalna i neprovocirana. Bol je u vidu tištanja, osećaja nelagodnosti, probadanja u predelu bubrega, a nekada i u vidu prave bubrežne kolike. Tumor se javlja kao tumefakcija koja se može palpirati u lumbalnom delu. Tumefakcija može biti veća ili manja, pokretna ili nepokretna. Ukoliko je pokretna, bolji je prognostički značaj, dok nepokretna znači da je srasla za organe. Ostali znaci su anemija, hipertenzija, povišena temperatura, hiperkalcemija, hepatomegalija, otok nogu, ubrzana sedimentacija i policitemija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda, biohemijskih analiza, ehotomografije, urografije, uretropijelografije, CT, a ponekad i NMR. Ostale dijagnostičke procedure podrazumevaju radiografiju pluća, a po potrebi i scintigrafiju kostiju.
Terapija
Lečenje je prevashodno operativno. Radi se radikalna nefrektomija, uklanja se bubreg sa tumorom, nadbubrežne žlezde, masne kapsule sa okolinom bubrega i regionalnim limfnim žlezdama. Primena sistemske hemioterapije i radioterapije nema mnogo uspeha. U poslednje vreme je primena interferona pokazala određeni napredak.
