Oligurija

Oligurija je smanjenje zapremine izlučene finalne mokraće u toku 24 časa nego inače, odnosno manje od 500 ml u toku dana.

Dnevna količina urina koje se organizam oslobodi u toku dana iznosi oko 1500 ml, odnosno od 500 do 2000 ml. Razni patološki procesi mogu da dovedu do smanjenje dvadesetčetvoročasovne diureze. Oligurija može da se podeli na prerenalnu, renalnu i postrenalnu.

Prerenalna oligurija nastaje zbog poremećaja koji se javljaju „ispred“ bubrega. Uzroci su mnogobrojni, poput hipovolemija, koja nastaje zbog obimnih krvarenja, zatim zbog smanjenog unosa tečnosti, povećane perspiracije, obimnijeg povraćanje i dijareje. Takođe i ektopična produkcija antidiureznog hormona (ADH) od strane nekih tumora, može da rezultuje zadržavanjem veike količine tečnosti i njenim manjim eliminisanjem.

Renalna oligurija je uvek posledica oboljenja bubrega. Javlja se kada se poremeti glomerulsko-tubulska ravnoteža u korist tubula. U tom slučaju tubuli normalno resorbuju primarni ultrafiltrat mokraće, ali je zbog oštećenja glomerula ta količina primarnog urina smanjena. U takve bolesti na primer spada akutni glomerulonefritis.

Postrenalna oligurija je poremećaj koji nastaje „iza“ bubrega. Može da bude posledica obostranog postojanja kamenca u ureterima, mada retko istovremeno. Češće se javlja kamenac u jednom i spazam kontralateralnog uretera. Takođe postrenalnu oliguriju mogu da uzrokuju i tumorske mase koje komprimuju transport mokraće do mokraćne bešike.

Razlika retencije urina i anurije

Anurija je termin za izlučivanje mokraće koje je manje od 100 ml u toku 24 sata. Anurija predstavlja poremećaj u kojem urin ne stiže u mokraćnu bešiku. Kod retencije postoji zadržavanje urina u mokraćnoj bešici, zbog patoloških promena u uretri ili na primer kao neželjeno dejstvo nekih lekova.