Niskomolekularni heparin

Niskomolekularni heparin (heparin male molekulske mase), spada u antikoagulantene lekove. Neki od predstavnika ove grupe su enoksaparin, dalteparin, nadroparin.

Ovi lekovi se koriste u profilaksi venske tromboembolije, na akutnom ili elektivnom (planiranom) prijemu u bolnicu, a primenjuju se i u terapiji dubokih venskih tromboza, kao i plućne embolije.Ovim putem ćemo naglasiti mehanizam delovanja, profil neželjenih dejstava, farmakologiju, praćenje i relevantne interakcije niskomolekularnig heparina, zapravo sve relevantne podatke koji su dragoceni članovima interprofesionalnog tima u lečenju pacijenata sa stanjima gde je ovaj lek indikovan.

Niskomolekularni heparin u terapiji

Britanski nacionalni formular (BNF) i Nacionalni Institut za izvrsnost u zdravstvu i nezi (NICE) navode da je niskomolekularni heparin indikovan za profilaksu duboke venske tromboze kod pacijenata sa srednjim i visokim rizikom poput hirurških i ortopedskih pacijenata, za terapiju venske tromboembolije u trudnoći, za terapiju duboke venske tromboze i plućne embolije kod žena koje nisu gravidne, kod STEMI infarkta miokarda, nestabilne angine pektoris i prevenciju formiranja ugrušaka kod ekstrakorporalne cirkulacije. Međutim ovo nije jedina grupa lekova indikovana u navedenim stanjima.

Mehanizam dejstva

Ovi lekovi su antikoagulansi koji deluju inhibicijom konačnog zajedničkog puta koagulacione kaskade. Cilj te kaskade je da krv iz tečnog stanja prevede u čvrsto (ugrušak), čime se sprečava krvarenje. Poslednji segment zajedničkog puta je pretvaranje fibrinogena u fibrin delovanjem trombina. Niskomolekularni heparin inhibira koagulaciju aktiviranjem antitrombina III. Antitrombin III se vezuje za faktor Xa koagulacije i inhibira ga. Pri tome sprečava aktiviranje konačnog zajedničkog puta. Inaktivacija Xa faktora znači da se protrombin ne konvetuje u trombin, čime se fibrinogen ne pretvara u fibrin da bi nastao ugrušak.

Ovaj oblik heparina je mali fragment većeg mukopolisaharida, heparina. Heparin deluje slično tako što vezuje antitrombin III i aktivira ga. Heparin takođe ima mesto vezivanja za trombin, tako da trombin može da stupi u interakciju sa antitrombinom III i heparinom, čime inhibira koagulaciju. Heparin ima brži početak antikoagulantne akcije, jer će inhibirati Xa faktor i trombin, dok je efekat niskomolekularnog heparina ograničeno samo na inhibiciju Xa faktora koagulacije.

Niskomolekularni heparin u praksi

Primena heparina male molekulske mase se vrši subkutanom injekcijom. Ovo ima dugoročne implikacije na izbor antikoagulansa za profilaksu, na primer, kod ortopedskih pacijenata koji se oporavljaju od operacije ili u lečenju duboke venske tromboze i plučne embolije. Pacijenti često ne vole injekcije, posebno one koje sami sebi aplikuju, žale se na bol ili krvarenje pri primeni i preferiraju peroralnu alternativu. Parenteralni vid antikoagulantne terapije je njen glavni nedostatak.

Peroralna opcija predstavlja manji rizika vezan za nezgode koje nastaju primenom igala. U poređenju sa heparinom, niskomolekularni heparin imaja duži poluživot, tako da je doziranje predvidivo i može biti ređe, najčešće jednom dnevno. Takođe, može biti primenjen i u trudnoći, jer ne prolazi placentu. Međutim, pacijentima sa visokom telesnom masom biće potrebne veće doze, a ponekad je potrebno primeniti lek i dva puta dnevno, u zavisnosti od politike lokalne administracije.

Neželjena dejstva

Glavno neželjeno dejstvo je krvarenje. U tom slučaju obusavlja se dalja primena leka i uvodi se protamin-sulfat koji se vezuje za molekul niskomolekularnog heparina i tako stvara neaktivan kompleks. Ređe može da se javi trombocitopenija, osteoporoza, spontane frakture, reakcije preosetljivosti. Pre upotrebe antikoagulantene terapije potrebna je analiza rizika i koristi uzimajući u obzir rizik od mogućeg krvarenja i rizik od mogućeg zgrušavanja krvi.

Kontraindikacije

U kontraindikacije spadaju traume, poremećaji koagulacije, peptički ulkus, nedano cerebralno krvarenje, teška hipotenzija, nedavne operacije na oku ili nervnom sistemu. U ovoim situacijama rizik od krvarenja je veći od potencijalne koristi.