Opstruktivna apnea u spavanju – OSA
2 min čitanja
Foto: consultqd.clevelandclinic
Opstruktivna apnea – Karakteriše se ponavljanim epizodama kompletne (apnee) ili delimične (hipoapneja) opstrukcije gornjih respiratornih puteva tokom spavanja. Apnea je zastoj disanja u trajanju od najmanje 10 sekundi. Prevalencija poremećaja disanja u spavanju je 4-9% kod žena srednjih godina, dok je kod muškaraca 24-30%. Raste sa godinama i često je nedijagnostikovana.
Klinička slika
Znaci i simptomi opstruktivnog apneičnog sindroma su epizode apnee u spavanju koje se manifestuju hrkanjem, dnevnom pospanošću, glavoboljom, depresijom i smanjenjem libida. Bolest može da se javi i u dečjem uzrastu, kada se pored navedenih simptoma javljaju slabija koncentracija i pažnja, nerovoza zbog neispavanosti. U toku spavanja dolazi do relaksacije tonusa mišića i mekih tkiva ždrela, zbog čega dolazi do prekida disanja. Blaga apnea se može javiti i prilikom infekcije gornjih respiratornih puteva, ali je prolazna, dok hronična zahteva lečenje. Osobe sa većom količinom mekog tkiva oko disajnih puteva-gojzne osobe, češće obolevaju, a rizik raste sa povećanjem BMI, pušenjem i sa starošću. Uobičajeni simptomi su glasno hrkanje, nemiran san i pospanost tokom dana.
Diferencijalna dijagnoza
Treba razmotriti: laringospazam udružen sa GERB-om, sekundarnu dispneu zbog plućnog edema i srčanog oboljenja. Apnea u spavanju može biti izazvana: astmom, HOBP, kongestivnom srčanom insuficijencijom, nedovoljnim spavanjem, lekovima, drogama, alkoholom.
Dijagnoza
Detaljna anamneza, fizikalni pregled, RTG pluća, noćna polisomnografija, apnea-hipopneja indeks, indeks respiratornog pormećaja, indeks razbudjivanja, oksimetrija.
Terapija
Blaga OSA se leči konzervativno, smanjenjem telesne mase, izbegavanjem alkohola, nekih lekova, promenom položaja spavanja. Kod teške OSA primenjuje se terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom, hirurška terapija.
