Ulcerozni kolitis
2 min čitanja
Foto: ordinacija
Ulcerozni kolitis predstavlja upalu sluznice kolona i rektuma. U njegovom nastanku važnu ulogu imaju CD4+ limfociti sa Th-2 fenotipom, koji proizvode citokine IL-4, IL-5 i IL-10 koji deluju proinflamatorno.
Etiologija
U nastanku ulceroznog kolitisa za razliku od Kronove bolesti, genetski faktori nemaju veliki uticaj, iako je incidencija veća kod osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Povećan rizik imaju deca koja su primala u ranoj zivotnoj dobi nesteroidne antiinflamatorne lekove i koja su patila od dijareje. Apendektomija izvedena u ranom detinjstvu smanjuje rizik, a smanjuje ga i pušenje. Psihički stres može biti okidač bolesti.
Klinička slika
Najčešće se javlja u blažem obliku: prolivi sa primesama krvi, bez narušenog opšteg stanja. Kod trećine pacijenata se pored krvavih proliva javlja slabost, gubitak telesne mase i povišena temperatura. Kod 10% osoba klinička slika je teška: 5 i više krvavih stolica na dan, anemija, gubitak telesne mase, povišena temperatura, napet trbuh, sniženi albumini u serumu. Vancrevne manifestacije su prisutne kod jedne trećine bolesnika: artropatije, pyoderma gangrenosum, erythema nodosum, akne, alopecija, episkleritis, uveitis, sklerozirajući holangitis, autoimuni hepatitis, kamenci u mokraćnom sistemu.
Komplikacije
Toksični megakolon kao manifestacija akutnog fulminantnog kolitisa, masivno krvarenje i perforacija, striktura kolona i pojava karcinoma, deficit elektrolita, anemija, hipoptoteinemija.
Dijagnoza
Veoma je bitna dobro uzeta anamneza, fizikalni pregled, a od laboratorijskih pretraga ćemo uočiti: ubrzanu sedimentaciju, povišen CRP, hipoalbuminemiju, anemiju i trombocitozu u fazi egzarcebacije. Od ostalih metoda koriste se endoskopske analize, histološki pregled, irigografija gde je kolon skraćen i bez haustracija – znak „olovne cijevi“.
Lečenje
Primenjuje se sulfasalazin, peroralno ili u vidu supozitorija dok se ne postigne remisija, a zatim se doza snižava. Ovaj lek smanjuje resorpciju folata, pa se koristi i folna kiselina. Nekim bolesnicima se daju kortikosteroidi, čija se doza smanjuje za 4-6 nedelja. Cilj je davati ih što kraće. Postoji i pripravak steroida sa manje sistemskih efekata, budesonid. U rezistentnim slučajevima primenjuje se azatioprin, ciklosporin i drugi. Ishrana mora da osigura dovoljan unos hranjivih materija. Preporuka je ne uzimati dodatke hrani, aditive i konzervanse. Ako se razvije fulminantni kolitis, koji je rezistentan na lekove radi se kolektomija. Prirodni tok i prognoza bolesti je obeležena fazama remisije i egzarcebacije. Nakon dužeg trajanja bolesti potrebna je redovna kolonoskopija zbog mogućnosti razvoja karcinoma.
