Hipertenzija i bronhijalna astma

Hipertenzija i bronhijalna astma su hronična oboljenja kojima lekar u farmakološkom aspektu treba da posveti punu pažnju.

Pacijenti koji su istovremeno oboleli od hipertenzije i astme imaju rizik ka sipoljavanju neželjenih dejstava primenjenih lekova. Da bismo razumeli razlog pojave potencijalnih neželjenih dejstava, neophodno je da znamo osnovne fiziološke karakteristike neurotransmiterskih receptora.

Na glatkim mišićnim ćelijama pluća nalaze se beta 2 adrenergički receptori čijom aktivacijom nastaje bronhodilatacija. S druge strane na srcu su zastupljeni beta 1 receptori koji će svojom aktivacijom dovesti do pozitivnog delovanja na srčani rad.

Terapija hipertenzije

Ako u terapiji hipertenzije koristimo neselektivne beta blokatore, oni će svoje dejstvo ispoljiti i na receptore pluća. Na taj način javiće se bronhokonstrikcija i rizik ka akutnom napadu bronhijalne astme. Opravdano je opredeliti se za selektivne blokatore beta 1 receptora kako bi oni delovali samo na srce. Međutim kod visokih doza selektivnost se gubi i moguće je neželjeno delovanje na glatku muskulaturu respiratornog trakta u vidu bronhokonstrikcije. Takođe, kod primene ACE inhibitora oslobodiće se velika količina bradikinina koja dovodi do suvog nadražajnog kašlja, te su kontraindikovani u sličaju postojanja astme.

Načelno, ako kod pacijenta postoje i hipertenzija i bronhijalna astma, lekovi izbora u terapiji hipertenzije biće antagonisti kalcijumskih receptora, diuretici i inhibitori angiotenzinskih receptora. Ipak poslednji navedeni imaju neželjeno dejstvo u vidu nadražajnog kašlja, što svakako treba imati na umu.

Terapija bronhijalne astme

U terapiji bronhijalne astme koriste se beta 2 agonisti koji deluju bronhodilatatorno i nemaju efekat na srce. I ovde je neophodan oprez, odnosno i u ovom slučaju moguća su neželjena dejstav u suprotnom smeru, odnosno ka kardiovaskularnom sistemu. Naime, kod visokih doza beta 2 agonista selektivnost se takođe gubi, pa će oni svoje dejstvo ispoljiti na srce. Javiće se pozitivni efekti na srčani rad koji mogu da potenciraju neželjena dejstva u vidu tahikardije i hipertenzije.