Serozni meningitis

Serozni meningitis najčešće karakteriše blaža klinička slika i dobra prognoza.

Serozni meningitis se odlikuje bistrim, seroznim likvorom. Uzrok ovog oblika meningitisa može da bude neinfektivne prirode, na primer mehanička trauma, toksično, alergisko dejstvo nekih materija, zračenje… Znatno češće, serozni meningitis uzrokuju infektivni činioci, pre svega virusi, zatim bakterije, gljivice, rikecije…

S obzirom da virusi najčešće dovode do nastanka seroznog meningitisa, ovom prilikom posvetićemo pažnju njima. Pre svega, virusni meningitisi su u čak do 70% slučajeva uzročnici seroznog meningitisa. Te viruse možemo da podelimo u dve grupe. U prvu spadaju neurotropni virusi koji imaju tropizam ka centralnom nervnom sistemu, poput enterovirusa, ARBO i virusa limfocitnog horiomeningitisa (LCMV). Drugu grupu čine virusi koji uzrokuju infekcije drugih organa, ali kao komplikaciju mogu da daju upravo serozni meningitis. Toj grupi primada Herpes simpleks virus, virus Mumpsa, Epštajn-Bar virus…

Neurotropni virusi

Enterovirusi, kao što su Echo, Coxacki, na prvom su mestu po učestalosti uzrokovanja ovog oblika meningitisa. Sporadične epidemije su moguće na leto i jesen uglavnom kod dece predskolskog i školskog uzrasta.
ARBO virusi uzrokuju encefalitis, ali u manjem broju slučajeva mogu da dovedu i do meningitisa. Prenosi se artropodama, vektorima poput krpelja, muva, komaraca, mada je moguća i infekcija konzumiranjem mleka zaraženih goveda, koji su zapravo nosioci ovog virusa.
LCMV uzrokuje endemsku infekciju miševa u Banatu i Sremu. Čovek se zarazi kada je u direktnom kontaktu sa obolelim glodarima, njihovim sekretima. Često obole žene, domaćice, a bolest ima sezonski karakter, javlja se u zimu i rano proleće.

Simptomi koji se javljaju su blagi. Tegobe počinju povišenom temperaturom, glavoboljom, malaksalšću. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, a potvrđuje se analizom likvora. Kod seroznog meningitisa se javlja pleocitoza, uglavnom dominiraju limfociti, od 50 do 500 ćelija po mm³. Glikorahija može da bude normalna ili blago snižena, dok je proteinorahija normalna ili blago povišena. Terapija je najčešće simptomatska, antipireticima, analgeticima. U upotrebi su i kortikosteroidi, antiedematozna terapija (manitol, furosemid).